Rimljanima


поглавље 1

1 Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevandjelje Božije,
2 Koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima
3 O sinu svom, koji je po telu rodjen od semena Davidovog,
4 A posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,
5 Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;
6 Medju kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,
7 Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
8 Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.
9 Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevandjelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,
10 Moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dodjem k vama;
11 Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrdjenje,
12 To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.
13 Ali vam neću zatajiti, braćo, da sam mnogo puta hteo da vam dodjem, pa bih zadržan dosle, da i medju vama imam kakav plod, kao i medju ostalim neznabošcima.
14 Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.
15 Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevandjelje.
16 Jer se ne stidim jevandjelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.
17 Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.
18 Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.
19 Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;
20 Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.
21 Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.
22 Kad se gradjahu mudri, poludeše,
23 I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.
24 Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova medju njima samima;
25 Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.
26 Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.
27 Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.
28 I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja,
29 Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svadje lukavstva, zloćudnosti;
30 Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima,
31 Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.
32 A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.