поглавље 26
1 I kad svrši Isus reči ove, reče učenicima svojim:
2 Znate da će do dva dana biti pasha, i Sina čovečijeg predaće da se razapne.
3 Tada skupiše se glavari sveštenički i književnici i starešine narodne u dvor poglavara svešteničkog po imenu Kajafe;
4 I svetovaše se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili.
5 I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
6 A kad Isus beše u Vitaniji u kući Simona gubavog,
7 Pristupi k Njemu žena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu Njegovu kad sedjaše za trpezom.
8 A kad videše to učenici Njegovi, rasrdiše se govoreći: Zašto se čini takva šteta?
9 Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima.
10 A kad razume Isus, reče im: Šta smetate ženu? Ona učini dobro delo na meni.
11 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
12 A ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi.
13 Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo jevandjelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen što učini ona.
14 Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svešteničkim,
15 I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika.
16 I otada tražaše zgodu da Ga izda.
17 A u prvi dan presnih hlebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: Gde ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš?
18 A On reče: Idite u grad k tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: vreme je moje blizu, u tebe ću da učinim pashu s učenicima svojim.
19 I učiniše učenici kako im zapovedi Isus, i ugotoviše pashu.
20 A kad bi uveče, sede za trpezu sa dvanaestoricom.
21 I kad jedjahu reče im: Zaista vam kažem: jedan izmedju vas izdaće me.
22 I zabrinuvši se vrlo počeše svaki govoriti Mu: Da nisam ja, Gospode?
23 A On odgovarajući reče: Koji umoči sa mnom ruku u zdelu onaj će me izdati.
24 Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek.
25 A Juda, izdajnik Njegov, odgovarajući reče: Da nisam ja, ravi? Reče mu: Ti kaza.
26 I kad jedjahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
27 I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: Pijte iz nje svi;
28 Jer je ovo krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.
29 Kažem vam pak da neću odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad ću piti s vama novog u carstvu Oca svog.
30 I otpojavši hvalu izidjoše na goru maslinsku.
31 Tada reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer u pismu stoji: Udariću pastira i ovce od stada razbežaće se.
32 A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju.
33 A Petar reče Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neću nikad sablazniti.
34 Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
35 Reče Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći. Tako i svi učenici rekoše.
36 Tada dodje Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.
37 I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.
38 Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom.
39 I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoidje čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.
40 I došavši k učenicima nadje ih gde spavaju, i reče Petru: Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?
41 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo.
42 Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.
43 I došavši nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale.
44 I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči.
45 Tada dodje k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika.
46 Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.
47 I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dodje, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i starešina narodnih.
48 A izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je; držite ga.
49 I odmah pristupivši k Isusu reče: Zdravo, ravi! I celiva Ga.
50 A Isus reče mu: Prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.
51 I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
52 Tada reče mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti.
53 Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona andjela?
54 Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?
55 U taj čas reče Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo učeći u crkvi, i ne uhvatiste me.
56 A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.
57 I oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga poglavaru svešteničkom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.
58 A Petar idjaše za Njim izdaleka do dvora poglavara svešteničkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.
59 A glavari sveštenički i starešine i sav sabor tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi Ga ubili;
60 I ne nadjoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nadjoše. Najposle dodjoše dva lažna svedoka,
61 I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana načiniti je.
62 I ustavši poglavar sveštenički reče Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
63 A Isus je ćutao. I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?
64 Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.
65 Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu njegovu.
66 Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.
67 Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške
68 Govoreći: Proreci nam, Hriste, ko te udari?
69 A Petar sedjaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio s Isusom Galilejcem.
70 A on se odreče pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš.
71 A kad izidje k vratima ugleda ga druga, i reče onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom.
72 On opet odreče se kletvom: Ne znam tog čoveka.
73 A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.
74 Tada se poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao.
75 I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje plaka gorko.