поглавље 14
1 U to vreme dodje glas do Iroda četvorovlasnika o Isusu;
2 I reče slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa.
3 Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.
4 Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.
5 I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.
6 A kad beše dan rodjenja Irodovog, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.
7 Zato i s kletvom obeća joj dati šta god zaište.
8 A ona naučena od matere svoje: Daj mi, reče, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.
9 I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi joj dati.
10 I posla te posekoše Jovana u tamnici.
11 I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.
12 I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dodjoše Isusu te javiše.
13 I čuvši Isus, otide odande u ladji u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.
14 I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.
15 A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
16 A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.
17 A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
18 A On reče: Donesite mi ih ovamo.
19 I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu.
20 I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.
21 A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
22 I odmah natera Isus učenike svoje da udju u ladju i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.
23 I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam.
24 A ladja beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.
25 A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru.
26 I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše.
27 A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.
28 A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dodjem k Tebi po vodi.
29 A On reče: Hodi. I izišavši iz ladje Petar idjaše po vodi da dodje k Isusu.
30 No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj!
31 I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja?
32 I kad udjoše u ladju, presta vetar.
33 A koji behu u ladji pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.
34 I prešavši dodjoše u zemlju genisaretsku.
35 I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.
36 I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.