поглавље 17
1 Tada reče Ahavu Ilija Tesvićanin, jedan od naseljenika galadskih: Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina neće biti rose ni dažda dokle ja ne kažem.
2 Potom dodje njemu reč Gospodnja govoreći:
3 Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu.
4 I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde.
5 I on otide i učini po reči Gospodnjoj, i otišavši stani se kod potoka Horata, koji je prema Jordanu.
6 I onde mu gavrani donošahu hleba i mesa jutrom i večerom, a iz potoka pijaše.
7 Ali posle godinu dana presahnu potok, jer ne beše dažda u zemlji.
8 Tada dodje njemu reč Gospodnja govoreći:
9 Ustani, idi u Sareptu sidonsku, i sedi onde; evo zapovedio sam onde ženi udovici da te hrani.
10 I ustavši otide u Sareptu; i kad dodje na vrata gradska, gle, žena udovica kupljaše onde drva; i on je dozva i reče joj: Donesi mi malo vode u sudu da se napijem.
11 I ona podje da donese; a on je viknu i reče: Donesi mi i hleba malo.
12 A ona reče: Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nemam pečenog hleba do grst brašna u zdeli i malo ulja u krčagu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svom, da pojedemo, pa onda da umremo.
13 A Ilija reče joj: Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla; ali umesi prvo meni jedan kolačić od toga, i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svom.
14 Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Brašno se iz zdele neće potrošiti niti će ulja u krčagu nestati dokle ne pusti Gospod dažda na zemlju.
15 I ona otide i učini kako reče Ilija; i jede i ona i on i dom njen godinu dana;
16 Brašno se iz zdele ne potroši niti ulja u krčagu nesta po reči Gospodnjoj, koju reče preko Ilije.
17 A posle toga razbole se sin ženi domaćici, i bolest njegova bi vrlo teška, tako da izdahnu.
18 I ona reče Iliji: Šta je tebi do mene, čoveče Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina?
19 A on joj reče: Daj mi sina svog. I uzevši ga iz naručja njenog odnese ga u gornju klet, gde on sedjaše, i položi ga na postelju svoju.
20 Tada zavapi ka Gospodu i reče: Gospode Bože moj, zar si i ovu udovicu kod koje sam gost tako ucvelio umorivši joj sina?
21 I pruživši se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreći: Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova.
22 I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dete duša njegova, i ožive.
23 A Ilija uzevši dete snese ga iz gornje kleti u kuću, i dade ga materi njegovoj, i reče Ilija: Vidi, živ je tvoj sin.
24 A žena reče Iliji: Sada znam da si čovek Božji i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina.