поглавље 19
1 I Saul govori Jonatanu sinu svom i svim slugama svojim da ubiju Davida; ali Jonatan sin Saulov ljubljaše veoma Davida.
2 I javi Jonatan Davidu i reče mu: Saul, otac moj, traži da te ubije; nego se čuvaj sutra, skloni se gdegod i prikrij se.
3 A ja ću izaći i stajaću pored oca svog u polju gde ti budeš, i govoriću o tebi s ocem svojim, i šta doznam javiću ti.
4 I Jonatan progovori za Davida Saulu ocu svom, i reče mu: Da se ne ogreši car o slugu svog Davida, jer se on nije ogrešio o tebe, nego je još vrlo dobro za te šta je činio.
5 Jer nije mario za život svoj i pobio je Filisteje, i Gospod učini spasenje veliko svemu Izrailju; video si i radovao si se; pa zašto bi se ogrešio o krv pravu i ubio Davida nizašta?
6 I posluša Saul Jonatana, i zakle se Saul: Tako živ bio Gospod, neće poginuti.
7 Tada Jonatan dozva Davida, i kaza mu Jonatan sve ovo; i dovede Jonatan Davida k Saulu, i opet bi pred njim kao pre.
8 I nasta opet rat, i David izadje i pobi se s Filistejima, i razbi ih veoma, te bežaše od njega.
9 Potom zli duh Gospodnji napade Saula kad sedjaše kod kuće i držaše koplje u ruci, a David udaraše rukom o gusle.
10 I Saul htede Davida kopljem prikovati za zid, ali se on izmače Saulu, te koplje udari u zid, a David pobeže i izbavi se onu noć.
11 A Saul posla ljude ka kući Davidovoj da ga čuvaju i ujutru ubiju. A to javi Davidu žena njegova Mihala govoreći: Ako noćas ne izbaviš dušu svoju, ujutru ćeš poginuti.
12 Tada Mihala spusti Davida kroz prozor, te otide i pobeže i izbavi se.
13 A Mihala uze lik, i metnu ga u postelju, i metnu mu pod glavu uzglavlje od kostreti, i pokri ga haljinom.
14 I kad Saul posla ljude da uhvate Davida, ona reče: Bolestan je.
15 A Saul posla opet ljude da vide Davida govoreći: Donesite mi ga u postelji da ga pogubim.
16 A kad dodjoše poslani, gle, lik u postelji i uzglavlje od kostreti pod glavom mu.
17 I reče Saul Mihali: Što me tako prevari i pusti neprijatelja mog da uteče? A Mihala reče Saulu: On mi reče: Pusti me, ili ću te ubiti.
18 Tako David pobeže i izbavi se, i dodje k Samuilu u Ramu, i pripovedi mu sve što mu je učinio Saul. I otidoše on i Samuilo, i ostaše u Najotu.
19 A Saulu dodje glas i rekoše mu: Eno Davida u Najotu u Rami.
20 Tada posla Saul ljude da uhvate Davida; i oni videše zbor proroka gde prorokuju, a Samuilo im starešina. I duh Gospodnji dodje na poslanike Saulove, te i oni prorokovahu.
21 A kad to javiše Saulu, on posla druge poslanike, ali i oni prorokovahu; te Saul opet posla treće poslanike, ali i oni prorokovahu.
22 Tada sam podje u Ramu, i kad dodje na veliki studenac koji je u Sokotu, zapita govoreći: Gde je Samuilo i David? I rekoše mu: Eno ih u Najotu u Rami.
23 I podje u Najot u Rami; ali i na njega sidje duh Božji, te idući dalje prorokova dokle dodje u Najot u Rami.
24 Pa skide i on haljine svoje sa sebe, i prorokova i on pred Samuilom, i padnuvši ležaše go ceo onaj dan i svu noć. Stoga se govori: Eda li je i Saul medju prorocima?