поглавље 8
1 Iza toga reče Gospod Isusu: Ne boj se i ne plaši se; uzmi sa sobom sav narod što je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara gajskog i narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu.
2 I učini s Gajem i carem njegovim kako si učinio s Jerihonom i njegovim carem; ali plen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se. Namesti zasedu iza grada.
3 I usta Isus i sav narod što beše za boj, da idu na Gaj; i izabra Isus trideset hiljada junaka, i posla ih noću;
4 I zapovedi im govoreći: Gledajte vi koji ćete biti u zasedi iza grada, da ne budete vrlo daleko od grada, nego budite svi gotovi.
5 A ja i sav narod što je sa mnom primaknućemo se ka gradu; pa kad oni izadju pred nas, mi ćemo kao i pre pobeći ispred njih.
6 Te će oni poći za nama dokle ih ne odvojimo od grada, jer će reći: Beže ispred nas kao i pre. I mi ćemo bežati ispred njih.
7 Tada vi izadjite iz zasede i isterajte iz grada šta bude ostalo. Jer će vam ga dati Gospod Bog vaš u ruke.
8 A kad uzmete grad, zapalite ga ognjem; po reči Gospodnjoj učinite. Eto, zapovedio sam vam.
9 Tako ih posla Isus, i oni odoše u zasedu, i stadoše izmedju Vetilja i Gaja, sa zapada Gaju; a Isus prenoći onu noć medju narodom.
10 A ujutru usta Isus rano i prebroja narod, pa podje sa starešinama Izrailjevim pred narodom na Gaj.
11 I sva vojska što beše s njim podje i primakavši se dodjoše prema gradu i stadoše u logor sa severa Gaju; a beše dolina izmedju njih i Gaja.
12 I uze oko pet hiljada ljudi, i namesti ih u zasedu izmedju Vetilja i Gaja, sa zapada gradu Gaju.
13 I kad se namesti sav narod, sva vojska, što beše sa severa gradu i što beše u zasedi sa zapada gradu, izadje Isus onu noć usred doline.
14 I kad to vide car gajski, ljudi u gradu pohitaše i uraniše; i izadjoše onaj čas u polje pred Izrailja u boj, car i sav narod njegov. A ne znaše da ima zaseda za njim, iza grada.
15 Tada Isus i sav Izrailj, kao da ih pobiše, nagoše bežati k pustinji.
16 A oni sazvaše sav narod što beše u gradu da ih teraju. I teraše Isusa, i odvojiše se od svog grada.
17 I ne osta niko u Gaju ni u Vetilju da ne podje za Izrailjem; i ostaviše grad otvoren, i terahu Izrailja.
18 Tada reče Gospod Isusu: Digni zastavu što ti je u ruci prema Gaju, jer ću ti ga dati u ruke. I podiže Isus zastavu što mu beše u ruci prema gradu.
19 A oni što behu u zasedi odmah ustaše sa svog mesta, i potrčaše čim on podiže ruku svoju, i udjoše u grad i uzeše ga, i brzo zapališe grad ognjem.
20 A kad se Gajani obazreše, a to dim od grada dizaše se do neba, i ne imahu kuda bežati ni tamo ni amo; a narod koji bežaše u pustinju povrati se na one koji ga terahu.
21 I Isus i sav Izrailj videvši da je zaseda njihova uzela grad i gde se diže dim od grada, vratiše se i udariše na Gajane.
22 A oni iz grada izadjoše pred njih, te behu medju Izrailjcima odovud i odonud, i pobiše ih tako da nijedan ne osta živ niti uteče.
23 A cara gajskog uhvatiše živog i dovedoše k Isusu.
24 A kad pobiše Izrailjci sve Gajane u polju, u pustinji, kuda ih goniše, i padoše svi od oštrog mača, te se istrebiše, onda se vratiše svi Izrailjci u Gaj, i isekoše šta još beše u njemu oštrim mačem.
25 A svih što izgiboše onaj dan, i ljudi i žena, beše dvanaest hiljada, samih Gajana.
26 I Isus ne spusti ruku svoju, koju beše podigao sa zastavom, dok ne pobiše sve stanovnike gajske.
27 Samo stoku i plen iz grada onog razgrabiše Izrailjci za se, kao što beše Gospod zapovedio Isusu.
28 I Isus spali Gaj, i obrati ga u gomilu večnu, i u pustoš do današnjeg dana.
29 A cara gajskog obesi na drvo i ostavi do večera; a o zahodu sunčanom zapovedi Isus te skidoše telo njegovo s drveta i baciše pred vrata gradska, i nabacaše na nj veliku gomilu kamenja, koja stoji i danas.
30 Tada Isus načini oltar Gospodu Bogu Izrailjevom na gori Evalu,
31 Kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji sinovima Izrailjevim, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, oltar od celog kamenja, preko kog nije prevučeno gvoždje; i prinesoše na njemu žrtve paljenice Gospodu, i prinesoše žrtve zahvalne.
32 I prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev, koji je napisao sinovima Izrailjevim.
33 I sav Izrailj i starešine njegove i upravitelji i sudije njegove stadoše s obe strane kovčega, prema sveštenicima Levitima, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg, i stranac i domorodac; polovina prema gori Garizinu a polovina prema gori Evalu, kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji da blagoslovi narod Izrailjev najpre.
34 I potom pročita sve reči zakona, blagoslov i prokletstvo, sve kako je napisano u knjizi zakona.
35 Ne bi ni jedne reči od svega što je Mojsije napisao, koje ne pročita Isus pred svim zborom Izrailjevim, i ženama i decom i strancima koji idjahu medju njima.