поглавље 6
1 A Jerihon se zatvori, i čuvaše se od sinova Izrailjevih; niko nije izlazio, niti je ko ulazio.
2 A Gospod reče Isusu: Evo, dajem ti u ruke Jerihon i cara njegovog i junake njegove.
3 Zato obidjite oko grada svi vojnici, idući oko grada jedanput na dan; tako učinite šest dana.
4 A sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovčegom; a sedmog dana obidjite oko grada sedam puta, i sveštenici neka trube u trube.
5 Pa kad otežući zatrube u rogove ovnujske, čim čujete glas od trube, neka poviče sav narod glasno; i zidovi će gradski popadati na svom mestu, a narod neka ulazi, svaki naprema se.
6 Tada Isus sin Navin dozva sveštenike, i reče im: Uzmite kovčeg zavetni, a sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovčegom Gospodnjim.
7 A narodu reče: Idite i obidjite oko grada, i vojnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim.
8 A kad Isus reče narodu, sedam sveštenika noseći sedam truba od rogova ovnujskih podjoše pred Gospodom, i zatrubiše u trube, a kovčeg zaveta Gospodnjeg podje za njima.
9 A vojnici podjoše pred sveštenicima, koji trubljahu u trube, a ostali podjoše za kovčegom; i idući trubljahu u trube.
10 A narodu zapovedi Isus govoreći: Ne vičite, i nemojte da vam se čuje glas, i nijedna reč da ne izadje iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vičite; tada ćete vikati.
11 Tako obidje kovčeg Gospodnji oko grada jednom; pa se vratiše u logor, i noćiše u logoru.
12 A sutra usta Isus rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji.
13 I sedam sveštenika noseći sedam truba od rogova ovnujskih idjahu pred kovčegom Gospodnjim, i idući trubljahu u trube; a vojnici idjahu pred njima, a ostali idjahu za kovčegom Gospodnjim; idući trubljahu u trube.
14 I jednom obidjoše oko grada drugog dana, pa se vratiše u logor; tako učiniše šest dana.
15 A sedmog dana ustaše zorom, i obidjoše oko grada isto onako sedam puta; samo toga dana obidjoše oko grada sedam puta.
16 A kad bi sedmi put da zatrube sveštenici u trube, Isus reče narodu: Vičite, jer vam Gospod dade grad.
17 A grad da bude proklet Gospodu i šta je god u njemu; samo Rava kurva neka ostane u životu i svi koji budu kod nje u kući, jer sakri poslanike koje smo poslali.
18 Ali se čuvajte od prokletih stvari da i sami ne budete prokleti uzevši šta prokleto, i da ne navučete prokletstvo na logor Izrailjev i smetete ga.
19 Nego sve srebro i zlato i posudje od bronze i od gvoždja neka bude sveto Gospodu, neka udje u riznicu Gospodnju.
20 Tada povika narod i zatrubiše trube, i kad narod ču glas trubni i povika glasno, popadaše zidovi na mestu svom; i narod udje u grad, svaki naprema se; i uzeše grad.
21 I pobiše, kao prokleto, oštrim mačem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce.
22 A onoj dvojici što uhodiše zemlju reče Isus: Idite u kuću one žene kurve, i izvedite nju i sve što je njeno, kao što ste joj se zakleli.
23 I otišavši oni momci što uhodiše zemlju, izvedoše Ravu i oca joj i mater joj i braću joj i šta god beše njeno, i sav rod njen izvedoše, i ostaviše ih iza logora Izrailjevog.
24 A grad spališe ognjem i šta beše u njemu; samo srebro i zlato i posudje od bronze i od gvoždja metnuše u riznicu doma Gospodnjeg.
25 A Ravu kurvu i dom oca njenog i sve što beše njeno ostavi u životu Isus, i ona osta medju Izrailjcima do danas, jer sakri poslanike koje posla Isus da uhode Jerihon.
26 I u to vreme prokle Isus govoreći: Proklet da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata!
27 I Gospod beše sa Isusom, i razglasi se ime njegovo po svoj zemlji.