поглавље 9
1 Čuj, Izrailju! Ti danas prelaziš preko Jordana da udješ i naslediš narode veće i jače od sebe, gradove velike i ogradjene do neba.
2 Velik i visok narod, sinove Enakove, koje znaš i za koje si slušao:
3 Znaj dakle danas da je Gospod Bog tvoj, koji ide pred tobom, oganj koji spaljuje; On će ih istrebiti i On će ih oboriti pred tobom, i izgnaćeš ih i istrebiti brzo, kao što ti je kazao Gospod.
4 Kad ih Gospod Bog tvoj otera ispred tebe, nemoj da kažeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim; jer Gospod tera one narode ispred tebe za nevaljalstvo njihovo!
5 Ne ideš za pravdu svoju ni za čistotu srca svog da naslediš tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj otera ih ispred tebe, i da održi reč za koju se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.
6 Znaj, dakle, da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš, jer si tvrdovrat narod.
7 Pamti i ne zaboravi kako si gnevio Gospoda Boga svog u pustinji; od onog dana kad izidjoste iz zemlje misirske pa dokle dodjoste na ovo mesto, nepokorni bejaste Gospodu.
8 I kod Horiva razgneviste Gospoda, i od gneva htede vas Gospod da istrebi.
9 Kad izidjoh na goru da primim ploče kamene, ploče zaveta, koji s vama učini Gospod, tada stajah na gori četrdeset dana i četrdeset noći hleba ne jedući ni vode pijući.
10 I dade mi Gospod dve ploče kamene, ispisane prstom Gospodnjim, na kojima behu reči sve koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg.
11 Posle četrdeset dana i četrdeset noći dade mi Gospod dve ploče kamene, ploče zavetne.
12 I reče mi Gospod: Ustani, sidji brže odavde; jer se pokvari narod tvoj koji si izveo iz Misira, sidjoše brzo s puta koji im zapovedih, i načiniše sebi liven lik.
13 Još mi reče Gospod govoreći: Pogledah ovaj narod, i eto je narod tvrdog vrata.
14 Pusti me da ih istrebim i ime njihovo zatrem pod nebom; a od tebe ću učiniti narod jači i veći nego što je ovaj.
15 I ja se vratih i sidjoh s gore, a gora ognjem goraše, i dve ploče zavetne behu mi u rukama.
16 I pogledah, a to zgrešiste Gospodu Bogu svom salivši sebi tele, i brzo sidjoste s puta koji vam beše zapovedio Gospod.
17 Tada uzeh one dve ploče i bacih ih iz ruku svojih, i razbih ih pred vama.
18 Potom padoh i ležah pred Gospodom kao pre, četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući, radi svih greha vaših, kojima se ogrešiste učinivši što je zlo pred Gospodom i razgnevivši Ga.
19 Jer se bojah gneva i jarosti, kojom se beše Gospod razljutio na vas da vas istrebi; i usliši me Gospod i tada.
20 Beše se Gospod i na Arona razgnevio veoma da ga htede ubiti; ali se molih tada i za Arona.
21 I uzeh greh vaš koji učiniste, tele, i sažegoh ga ognjem, i razbih ga i satrh ga u prah, i prosuh prah njegov u potok, koji teče s one gore.
22 I u Taveri i u Masi i u Kivrot-Atavi gneviste Gospoda.
23 I kad vas posla Gospod u Kadis-Varniju govoreći: Idite i uzmite tu zemlju koju sam vam dao, opet se suprotiste reči Gospoda Boga svog, i ne verovaste Mu i ne poslušaste glas Njegov.
24 Nepokorni bejaste Gospodu od kad vas poznah.
25 Zato padoh i ležah pred Gospodom četrdeset dana i četrdeset noći, jer beše rekao Gospod da će vas potrti.
26 I molih se Gospodu i rekoh: Gospode, Gospode! Nemoj potrti narod svoj i nasledstvo svoje, koje si izbavio veličanstvom svojim, koje si izveo iz Misira krepkom rukom.
27 Opomeni se sluga svojih Avrama, Isaka i Jakova, ne gledaj na tvrdju naroda ovog, na nevaljalstvo njegovo i na grehe njegove;
28 Da ne kažu koji žive u zemlji odakle si nas izveo: Nije ih mogao Gospod uvesti u zemlju koju im obeća, ili mrzeo je na njih, zato ih izvede da ih pobije u pustinji.
29 Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom.