поглавље 18
1 Sveštenici, Leviti i sve pleme Levijevo da nemaju deo ni nasledstvo s ostalim sinovima Izrailjevim; neka jedu ognjene žrtve Gospodnje i njegovo nasledstvo.
2 Nasledstvo, dakle, da nemaju medju braćom svojom: Gospod je nasledstvo njihovo, kao što im je kazao.
3 Ali ovo pripada sveštenicima od naroda, od onih koji prinesu žrtvu, bilo vola ili jagnje: da se daje svešteniku pleće i obe vilice i želudac.
4 Prvine od žita svog, od vina svog i od ulja svog, i prvine od vune s ovaca svojih podaj mu.
5 Jer njega izabra Gospod Bog tvoj izmedju svih plemena tvojih da stoji i služi u ime Gospodnje on i sinovi njegovi doveka.
6 I kad dodje koji Levit iz kog god mesta tvog iz svega Izrailja, gde nastava, kad dodje po želji duše svoje u mesto koje izabere Gospod,
7 Neka služi u ime Gospoda Boga svog kao i druga braća, njegova Leviti, koji onde stoje pred Gospodom.
8 Neka jedu jednak deo, osim onog što bi koje prodao u porodici otaca svojih.
9 Kad udješ u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti gadna dela onih naroda.
10 Neka se ne nadje u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik,
11 Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve.
12 Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.
13 Drži se sasvim Gospoda Boga svog.
14 Jer ti narodi koje ćeš naslediti, slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.
15 Proroka isred tebe, izmedju braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte,
16 Po svemu što si iskao od Gospoda Boga svog na Horivu na dan sabora svog govoreći: Da više ne čujem glas Gospoda Boga svog i da više ne gledam oganj taj veliki, da ne poginem.
17 Zato mi reče Gospod: Dobro rekoše šta rekoše.
18 Proroka ću im podignuti izmedju braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedim.
19 A ko god ne bi poslušao reči moje, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti.
20 Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi.
21 Ako li kažeš u srcu svom: Kako ćemo poznati reč koje nije Gospod rekao?
22 Šta bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je reč koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.