Jakovljeva
поглавље 1
1 Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje.
2 Svaku radost imajte, braćo moja, kad padate u različne napasti,
3 Znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje;
4 A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.
5 Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se;
6 Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću.
7 Jer takav čovek neka ne misli da će primiti šta od Boga.
8 Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.
9 A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;
10 A bogati svojom poniznošću; jer će proći kao cvet travni.
11 Jer sunce ogreja s vrućinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako će i bogati u hodjenju svom uvenuti.
12 Blago čoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiće venac života, koji Bog obreče onima koji ga ljube.
13 Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;
14 Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami.
15 Tada zatrudnevši slast radja greh; a greh učinjen radja smrt.
16 Ne varajte se, ljubazna braćo moja!
17 Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;
18 Jer nas dragovoljno porodi rečju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.
19 Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.
20 Jer srdnja čovečija ne čini pravde Božije.
21 Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usadjenu reč koja može spasti duše vaše.
22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.
23 Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu;
24 Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.
25 Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom.
26 Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.
27 Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.