Zaharija
поглавље 1
1 Osmog meseca druge godine Darijeve, dodje reč Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreći:
2 Gospod se vrlo razgnevi na oce vaše.
3 Zato im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.
4 Ne budite kao oci vaši, kojima vikahu predjašnji proroci govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih i od zlih dela svojih; ali ne poslušaše niti paziše na me, govori Gospod.
5 Oci vaši gde su? I ti proroci žive li doveka?
6 Ali reči moje i uredbe moje koje zapovedah slugama svojim prorocima ne stigoše li oce vaše? Te se oni obratiše i rekoše: Kako Gospod nad vojskama beše namislio učiniti nam prema putevima našim i po delima našim, tako nam učini.
7 Dvadeset četvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec Savat, druge godine Darijeve, dodje reč Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idovog govoreći:
8 Videh noću, a to čovek jahaše na konju ridjem, i stajaše medju mirtama koje behu u dolu, a za njim behu konji ridji, šareni i beli.
9 I rekoh: Šta je ovo, gospodaru moj? A andjeo koji govoraše sa mnom reče mi: Ja ću ti pokazati šta je ovo.
10 Tada čovek koji stajaše medju mirtama progovori i reče: Ovo su koje posla Gospod da obilaze zemlju.
11 I oni progovoriše andjelu Gospodnjem koji stajaše medju mirtama, i rekoše: Mi obidjosmo zemlju, i gle, sva zemlja počiva i mirna je.
12 Tada andjeo Gospodnji odgovori i reče: Gospode nad vojskama, kad ćeš se već smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim, na koje se gneviš već sedamdeset godina?
13 A Gospod odgovori andjelu koji govoraše sa mnom, dobrim rečima, milim rečima.
14 I reče mi andjeo koji govoraše sa mnom: Viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Jerusalim i za Sion veoma.
15 I gnevim se silno na narode bezbrižne, jer se malo razgnevih, a oni pomogoše na zlo.
16 Zato ovako veli Gospod: Obratih se k Jerusalimu milošću, dom će se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i uže će se zategnuti preko Jerusalima.
17 Još viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet će gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod će opet utešiti Sion i opet će izabrati Jerusalim.
18 Tada podigoh oči svoje i videh, i gle, četiri roga.
19 I rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to? A on mi reče: To su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim.
20 Potom pokaza mi Gospod četiri kovača.
21 I rekoh: Šta su ti došli da rade? A on odgovori i reče: Ono su rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dodjoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima, koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu.