поглавље 7
1 Prve godine Valtasara, cara vavilonskog, usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko.
2 Danilo progovori i reče: Videh u utvari svojoj noću, a to četiri vetra nebeska udariše se na velikom moru.
3 I četiri velike zveri izidjoše iz mora, svaka drugačija.
4 Prva beše kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovek, i srce ljudsko dade joj se.
5 Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima medju zubima svojim, i govoraše joj se: Ustani, jedi mnogo mesa.
6 Potom videh, i gle, druga, kao ris, imaše na ledjima četiri krila kao ptica, i četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast.
7 Potom videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jedjaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svih zveri predjašnjih, i imaše deset rogova.
8 Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste medju onima, a tri prva roga iščupaše se pred njim; i gle, oči kao oči čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.
9 Gledah dokle se postaviše prestoli, i starac sede, na kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, točkovi Mu kao oganj razgoreo.
10 Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred Njega, hiljada hiljada služaše Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvoriše.
11 Tada gledah radi glasa velikih reči koje govoraše onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj se raščini i dade se da izgori ognjem.
12 I ostalim zverima uze se vlast, jer dužina životu beše im odredjena do vremena i do roka.
13 Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji idjaše sa oblacima nebeskim, i dodje do starca i stade pred Njim.
14 I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti.
15 Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemiriše me.
16 Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znači:
17 Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji.
18 Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka.
19 Tada zaželeh znati istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo strašna, i imaše zube gvozdene i nokte bronzane, i jedjaše i satiraše, a ostatak nogama gažaše,
20 I o deset rogova šta joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oči i usta koja govorahu velike stvari i beše po vidjenju veći od drugih.
21 Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvladjivaše ih,
22 Dokle dodje starac, i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
23 Ovako reče: Četvrta zver biće četvrto carstvo na zemlji, koje će se razlikovati od svih carstava, i izješće svu zemlju i pogaziti i satrti.
24 I deset rogova jesu deset careva, koji će nastati iz tog carstva, a posle njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od predjašnjih, i pokoriće tri cara.
25 I govoriće reči na Višnjeg, i potiraće svece Višnjeg, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena.
26 Potom će sesti sud, i uzeće mu se vlast, te će se istrebiti i zatrti sasvim.
27 A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom daće se narodu svetaca Višnjeg; Njegovo će carstvo biti večno carstvo, i sve će vlasti Njemu služiti i slušati Ga.
28 Ovde je kraj ovoj reči. A mene, Danila vrlo uznemiriše misli moje, i lice mi se sve promeni; ali reč sačuvah u srcu svom.