поглавље 5
1 I beše Neman vojvoda cara sirskog čovek velik u gospodara svog i u časti, jer preko njega sačuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak beše gubav.
2 A iz Sirije izadje četa i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženu Nemanovu.
3 I ona reče svojoj gospodji: O da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.
4 Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreći: Tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske.
5 A car sirski reče mu: Hajde idi, a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest hiljada sikala zlata i desetore stajaće haljine.
6 I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govoraše: Eto, kad ti dodje ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostiš gube.
7 A kad car Izrailjev pročita knjigu, razdre haljine svoje i reče: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim čoveka gube! Pazite i vidite kako traži zadevice sa mnom.
8 A kad ču Jelisije, čovek Božji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruči: Zašto si razdro haljine svoje? Neka dodje k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju.
9 I tako dodje Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.
10 A Jelisije posla k njemu i poruči: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće telo tvoje, i očistićeš se.
11 Tada se rasrdi Neman i podje govoreći: Gle! Ja mišljah, on će izaći k meni, i staće, i prizvaće ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i očistiti gubu.
12 Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti? I okrenuvši se otide gnevan.
13 Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreći: Oče, da ti je kazao prorok šta veliko, ne bi li učinio? A zašto ne bi kad ti reče: Okupaj se, pa ćeš se očistiti?
14 I tako sidje, i zaroni u Jordan sedam puta po rečima čoveka Božijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i očisti se.
15 Tada se vrati k čoveku Božijem sa pratnjom svojom i došav stade pred njim, i reče: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog.
16 Ali on reče: Tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, neću uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne hte.
17 Tada reče Neman: Kad nećeš, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.
18 A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj udje u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom.
19 A on mu reče: Idi s mirom. I on otide od njega, i predje jedno potrkalište.
20 Tada reče Gijezije, sluga Jelisija čoveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrčaću za njim i uzeću šta od njega.
21 I Gijezije otrča za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trči za njim, skoči s kola svojih i srete ga, pa mu reče: Je li dobro?
22 A on reče: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo, baš sad dodjoše k meni dva mladića iz gore Jefremove, proročki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajaće haljine.
23 A Neman reče: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajaće haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.
24 A on kad dodje na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kući, a ljude otpusti, te otidoše.
25 Potom došavši stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu reče: Otkle Gijezije? A on reče: Nije išao sluga tvoj nikuda.
26 Ali mu on reče: Zar srce moje nije išlo onamo kad se čovek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje?
27 Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.