поглавље 13
1 A sinovi Izrailjevi opet činiše što je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Filistejima za četrdeset godina.
2 A beše jedan čovek od Saraje od plemena sinova Danovih, po imenu Manoje, i žena mu beše nerotkinja, i ne radjaše.
3 Toj ženi javi se andjeo Gospodnji i reče joj: Gle, ti si sad nerotkinja, i nisi radjala; ali ćeš zatrudneti i rodićeš sina.
4 Nego sada čuvaj se da ne piješ vino ni silovito piće, i da ne jedeš ništa nečisto.
5 Jer gle, zatrudnećeš, i rodićeš sina, i britva da ne predje po njegovoj glavi, jer će dete biti nazirej Božji od utrobe materine, i on će početi izbavljati Izrailja iz ruku filistejskih.
6 I žena dodje i reče mužu svom govoreći: Čovek Božji dodje k meni, i lice mu beše kao lice andjela Božjeg, vrlo strašno; ali ga ne zapitah odakle je, niti mi on kaza svoje ime.
7 Nego mi reče: Gle, ti ćeš zatrudneti, i rodićeš sina; zato sada ne pij vino ni silovito piće i ne jedi ništa nečisto; jer će dete biti nazirej Božji od utrobe materine pa do smrti.
8 Tada se Manoje pomoli Gospodu i reče: O Gospode! Neka opet dodje k nama čovek Božji, kog si slao, da nas nauči šta ćemo činiti sa detetom, kad se rodi.
9 I usliši Gospod glas Manojev; i dodje opet andjeo Gospodnji k ženi kad sedjaše u polju; a Manoje muž njen ne beše kod nje.
10 Tada žena brže otrča i javi mužu svom govoreći mu: Evo, javi mi se onaj čovek, koji mi je pre dolazio.
11 A Manoje ustavši podje sa ženom svojom; i kad dodje k čoveku, reče mu: Jesi li ti onaj čovek što je govorio ovoj ženi? On odgovori: Jesam.
12 A Manoje reče: Kad bude šta si kazao, kako će biti pravilo za dete i šta će činiti s njim?
13 A andjeo Gospodnji reče Manoju: Žena neka se čuva od svega što sam joj kazao.
14 Neka ne jede ništa što dolazi s vinove loze, i vino ni silovito piće neka ne pije, i ništa nečisto neka ne jede. Šta sam joj zapovedio sve neka drži.
15 Tada reče Manoje andjelu Gospodnjem: Radi bismo te ustaviti da ti zgotovimo jare,
16 A andjeo Gospodnji odgovori Manoju: Da me i ustaviš, neću jesti tvoje jelo; nego ako hoćeš zgotovi žrtvu paljenicu, prinesi je Gospodu. Jer Manoje nije znao da je andjeo Gospodnji.
17 Opet reče Manoje andjelu Gospodnjem: Kako ti je ime? Da ti zahvalimo kad se zbude šta si rekao.
18 A andjeo Gospodnji odgovori mu: Što pitaš za ime moje? Čudno je.
19 Tada Manoje uze jare i dar, i prinese Gospodu na steni; a andjeo učini čudo pred Manom i ženom njegovom;
20 Jer kad se podiže plamen s oltara k nebu, andjeo Gospodnji podiže se u plamenu s oltara; a Manoje i žena njegova videći to padoše ničice na zemlju;
21 A andjeo se Gospodnji ne javi više Manoju ni ženi njegovoj. Tada Manoje razume da je andjeo Gospodnji.
22 I reče Manoje ženi svojoj: Zacelo ćemo umreti, jer videsmo Boga.
23 A žena mu reče: Kad bi hteo Bog da nas ubije, ne bi primio iz naših ruku žrtvu paljenicu ni dar, niti bi nam pokazao sve ovo, niti bi nam sad objavio takve stvari.
24 I tako ta žena rodi sina, i nade mu ime Samson; i dete odraste, i Gospod ga blagoslovi.
25 I duh Gospodnji poče hoditi s njim po logoru Danovom, izmedju Saraje i Estaola.