поглавље 2
1 A neko od plemena Levijevog otide i oženi se kćerju Levijevom.
2 I ona zatrudne i rodi sina; i videći ga lepog krijaše ga tri meseca.
3 A kad ga ne može više kriti, uže kovčežić od site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dete u nj, i odnese ga u trsku kraj reke.
4 A sestra njegova stade podalje da vidi šta će biti od njega.
5 A kći Faraonova dodje da se kupa u reci, i devojke njene hodahu kraj reke; i ona ugleda kovčežić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi.
6 A kad otvori, vide dete, i gle, dete plakaše; i sažali joj se, i reče: To je jevrejsko dete.
7 Tada reče sestra njegova kćeri Faraonovoj: Hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dete?
8 A kći Faraonova reče joj: Idi. I otide devojčica, i dozva mater detinju.
9 I kći Faraonova reče joj: Uzmi ovo dete, i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dete i odoji ga.
10 A kad dete odraste, odvede ga ka kćeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadede mu ime Mojsije govoreći: Jer ga iz vode izvadih.
11 I kad Mojsije beše velik, izadje k braći svojoj, i gledaše nevolju njihovu. I vide gde nekakav Misirac bije čoveka Jevrejina izmedju braće njegove.
12 I obazrev se i tamo i amo, kad vide da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pesak.
13 I sutradan izadje opet, a to se dva Jevrejina svadjahu, i reče onom koji činjaše krivo: Zašto biješ bližnjeg svog?
14 A on reče: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplaši i reče: Zaista se doznalo.
15 I Faraon čuvši za to tražaše da pogubi Mojsija. Ali Mojsije pobeže od Faraona i dodje u zemlju madijansku, i sede kod jednog studenca.
16 A sveštenik madijanski imaše sedam kćeri, i one dodjoše i stadoše zahvatati vodu i nalivati u pojila da napoje stado oca svog.
17 A dodjoše pastiri, i oteraše ih; a Mojsije usta i odbrani ih, i napoji im stado.
18 I one se vratiše k ocu svom Raguilu; a on reče: Što se danas tako brzo vratiste?
19 A one rekoše: Jedan Misirac odbrani nas od pastira, i nali nam i napoji stado.
20 A on reče kćerima svojim: Pa gde je? Zašto ostaviste tog čoveka? Zovite ga da jede.
21 I Mojsije se skloni da živi kod onog čoveka, i on dade Mojsiju kćer svoju Seforu.
22 I ona rodi sina, i on mu nadede ime Girsam, jer sam, reče, došljak u zemlji tudjoj.
23 A posle mnogo vremena umre car misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i vika njihova radi nevolje dodje do Boga.
24 I Bog ču uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svog s Avramom, s Isakom i s Jakovom.
25 I pogleda Bog na sinove Izrailjeve, i vide ih.